*Pobeda*
Odlucujem da idem dalje,
putem sigurne pogreske,
po ko zna koji put.
Valjda to sto sam covek
me tera da idem dublje i dublje
u mracnu sumu,
da idem u dubine koje su mi vec poznate,
koje sam vec videla i osetila,
koje su me vec pokusale ubiti.
Mrak i drvece pokusavaju me prevariti,
i opet nasedam na njihova obecanja
i opet sam tu,
tu, u najmracijoj rupi
gde korenje prezira
pokusava da me ubije,
da zadavi svojim zlom i ljubomorom,
da me natera da placem.
Placem.
Opet.
Opet suze pune besa
prelaze preko lica punog bora
sedamnaestogodisnje devojcice,
kojoj nista nece vratiti mladost
i nece vratiti srecu
u njeno bolesno srce.
Al' ona se bori!
I jos jedan put pobedjuje ljudsko bice,izdize se iznad njega,
pobedjuje sebe, pobedjuje svo zlo koje okruzuje
I sa osmehom izlazi iz mracne jame
gde samo beda i smrad ostaje...