oči svoje tkam...

...

Oči svoje tkam

Iglom iz nedara

Tugom spiram slast

Ledenih jutara

Vučju vunu predem

A svoju raspredam

Svu belinu, zrak

Vretenom upijam

Plamenu u ledu nit

Je nevino završavam

Za golotinju svoje

Tuđe duše runo raspredam

I ograđujem se srebrom

Ljubavi i greha...

...


PHOENIX

PHOENIX NATUS
Davno se rodih
U osvit čovečanstva hodih
Sunce bejaše mlado
A Mesec tek dete
Svet beše nevin
Nekršten
Ni ime ne imaše
Bio je bezimen...
...
Davno se rodih
U osvit čovečanstva hodih
Sunce bejaše mlado
Ali sada je staro
Oronulo, izborano
„Gasim se, tonem u beznađe
duboku crnu rupu stomaka
proždrvljivog ljubimca
sina tame
sina moga brata...“



























MORS
Dišem
Iako mi pluća razara plamen
Gledam
A oči mi se tope i slivaju niz obraze
Gledam ovaj pepeo u koji se pretvaram
Ovaj rog izobilja koji postaje šupalj
Poslednje zrno u peščaniku Vsuda
Iz prašine nastao
U prašini nestajem
Vetar će preneti šta imam da kažem...
...
I bi tišina
I bi greh
I mrak zaražen strahom
Ružičasto nebo je svedok rođenja
Vatra koja će potpaliti krv
Krv iz božje materice
Rodiću se prvog mraka
Kad nastupi suton
Izroniću i obasjati
Svet pun greha
Ovo ostrvo svih tajni čovečanstva
Raj za pesnike






















PVRGATORIVM
Stojim na granici
Na ivici
Da li da krenem napred
Ili pak da se okrenem i odem
Ili da stojim ovde dok me
Smrt ne savlada
Ovde gde duvaju vetrovi snova
Na ovom čistilištu...
U kom pravcu je raj
A u kom pakao
Litica se odronjava
Padam i boli me!
Polomio sam dušu!
Dobro došli u Pakao!
Osećajte sa kao kod kuće!
Stavite dušu na poslužavnik
I na vagu
Da se pokaže vaše
Lice pravo
Jer ono je samo maska
Za lažljivost i greh

























ANIMA MEA, SPIRITVS INDIGNVS
Sakriven iza vela svojih misli
Vetar miluje vazduh
Reči lete, a ja slep
Vrište mi svoja jalova značenja
Sve tajne ovoga sveta
Tajnu postanka i tajnu nestanka
Tajnu ostrva
Tajnu pesnika
Tajnu bezimenog
Ja i iza ogledala Id
Lice koje mi se tiho smeši
I otljučava kovčeg
Pandora koja želi da proviri
Kroz ključaonicu Sobe Straha
Vekovi škripe
Vekovi šapuću
Vekovi su skamenili moji odeću
Samo sam kip
Kip Slobode koji kisne napolju
I gleda ka moru
Očekuje brod i smeje se
Poput Narcisa
Taj Narcis i njegovo ogledalo
Prokleto ogledalo
Sam ćeš sebe teško spoznati
O, Narcise
Ogrnuo si se plaštom greha
Zaključao dušu
Duhovnu lepotu
Ne trči, Narcise
Nemaš gde da bežiš
Od sebe ne možeš
Ogledalo ti je puklo...
Rasekao sam se
Na krhotini lepote saznanja...










DE VITA INTELLEGERE, MEMORIAE MEAE
Pišem svoje memoare
Sopstvenom krvlju
Sediš i pitaš li se
Ko si
Pogledaj unutar slike
Oživi je
Sobom…
Vidiš li kako se kreću ?
To si ti
To si bio ti
A više nisi
Sad si samo
Slika i prašina
Oduvaće te
Vetrovi zaborava
Vreme ne leči ranu
Samo je prekrije
Da je smrtnici ne vide
Jer je unutra
Duboko
Još krvava

I dalje plačem za vukovima
Tražim nešto ukradeno

Nema više krvi
Za pisanje
Da li je ovo kraj ?
Moj zivot čita
Drugi neko
Deva noci
Crna boginja
Koja svetli
Svojom tamom
Mrsi mi misli
Izvlaci mi tajne
Da li je ovo kraj ?
Da li se oprastamo ?
Da li je ovo zora
Peva li boginja
Crnim glasom
Svoju rujnu pesmu ?
Svoju svetlu poemu,
A moju rukovet..
Poput muzike
Koja zmiju
Tera na igru
Ah, boginjo…
Zasto se poigravaš ?
Zasto sadiš
Ono sto požnjeti nećeš?
Seme sumnje
Seme promene.
Olujni oblaci,
Oko mene
I Sunce je njih
Napustilo
Ah, boginjo!
Zašto polažes nadu?
Zasto sažaljevaš
Ovo pogano stvorenje?
Cepam se na dvoje
Čik me sastavi
Vreme i zora ce pokazati
Ko sam ja...?
CVM SERPENS ARRIVAT
ET LVPI SE PVGNANT
LACRIMABO...


V

*** V ***
 
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

28.11.2008.; 01:34:27

 

Otvorite sebi vrata svoja.

Uvedite sebe za trpezu svoga jastva.

Poslužite sebe hlebom i solju.

Ali, budite obazrivi!

Dešava se da se domaćin ogluši o pravila gostoprimstva.


IV

*** IV ***
 
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Na stolu tanjir sa par mrvica bajatog hleba.

                                                Ptica nema.

                                                A meni je muka.

                                                Na stolu časa sa par kapi ustajale vode.

                                                Ptica nema.

                                                A meni je muka.

                                                Otvoren prozor.

                                                Pogled zagledan kroz. U brda. Ne. U nigdinu.

                                                Ptice!

                                                I pucanj potom.

                                                Ptica nema.

                                                A meni je muka.

 


III

*** III ***
 
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

I opet sanjam. Na javi.

                                                                                    Javi koja i sama tone u san.

                                                Lebdim.

                                                    Negde na pola puta.

                                                I vidim sebe kako se savijam.

           Spiralno.

                        Ponovo sam samo embrion.

                                                   Nidokle stigla.

      A možda uskoro završavam svoj hod.

 


II

*** II ***
 
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Budim se. Vidim samo konture. Peku me oči. Oči se peku.

Pečem oči.

Pečene oči, IZVOLITE! NOVO!

KUĆA ČASTI!

Konobarišem, a na poslužavniku slepo nosim novi specijalitet.

 

Smejem se. Slabost.

Besvesno jurim ka krevetu.

Ka barci. Za plovidbu u hladnom znoju i strahu.

 

Nema makaza da preseku pupčanu vrpcu.

 


I

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

***  I  ***

 

Sanjam.

Sanjam da sam u snu.

Nema više soli.

Za suze.

Iglom bodem lutku.

Opet.

Lutku sa mojim likom.

Ali soli nema.

Za suze.

 

                                                                        Igra se stalno ponavlja.

                                                                        Tvister.

                                                                        Glava mi je na stopalu.

                                                            A nema više koraka.

                                                                        Za tvister.

                                                                        Smehu se vrti u glavi.

                                                                        Ili se to ja vrtoglavo smejem.

 

Ali soli nema.

Odnelo je strujanje vazduha dok sam okretala novi list.


*Molitva*

Oce nas,
Oprosti mi
Oprosti sve ove godine,
godine zavisti, ljubomore, mrznje, osvete
Oprosti mi zivot,
Stavi tvoju ruku,
ruku od koje je sve postalo,
sve postoji i sve postace,
na moje vrelo celo,
Bolno srce,
i izgubljenu dusu..
Vrati mi razum,
vrati ga i onim
koji su mi sve grehe i preneli
Tragajuci za zivotom,
praveci greske,
greske, zbog kojih moje iskrivljeno srce
krvari, a izgubljena dusa luta
izgubljenim pustinjama
Izbavi nas od zla!
Amin!


*Ispovest*

Bezi! Bezi od mene!
Neces me se opet docepati!
Veca sam od tebe,
od tvojih reci,
od tvojih obecanja
Veca od celog tvog sveta!

Sve si mi uzeo,
a obecao si vise,
Sve je izgorelo,
sav moj svet se pretvorio
u obicnu prasinu
A sve to jer sam bila glupa, lakoverna,
dete, seljanka, htela sam vise i bolje,
ne shvatajuci da sam to vec imala,
da sam vec sve sto mi je trebalo,
drzala u ruci,
Al' oci pune zavisti
Zatrazile su te,
tebe, koji si mi uzeo zivot,
i sad je kasno,
kasno da se vratim tamo,
"tamo" koje vise ne postoji,
jer je odavno izgorelo
u mojim grehovima...


*Dubiozni vrh*

Svi ste isti,
Samo nas zelite potkupiti
laznim obecanjima, laznim recima.

Moja vrsta pada u vase kandze
i svoje zavrsava kao mediokritet.

Hteli smo bolje,
a samo gore nam se servira!
Hteli smo mir,
a samo rat nam je pred ocima!

I sada svi shvataju,
al' iz ovog kaveza lakovernosti
ne moze se lako izaci,
ne moze se otkljucati,
sve dok sami ne stvorite
ljubav,
dovoljno jaku
da probije granicu
izmedju zivota i smrti!
Dovolju da smrska
sve lazne godine,
koje ste proveli
kao njihove marionete

Ne gledajte me vise tako!
Zavidno, pohlepno,
odgovor sam vam rekla,
bolje pocnite sakupljati ogranke ljubavi,
i pocnite prociscavati svoje telo
Svetom vodom, jer njihov otrov je i dalje u vama!


*Pobeda*

Odlucujem da idem dalje,
putem sigurne pogreske,
po ko zna koji put.

Valjda to sto sam covek
me tera da idem dublje i dublje
u mracnu sumu,
da idem u dubine koje su mi vec poznate,
koje sam vec videla i osetila,
koje su me vec pokusale ubiti.

Mrak i drvece pokusavaju me prevariti,
i opet nasedam na njihova obecanja
i opet sam tu,
tu, u najmracijoj rupi
gde korenje prezira
pokusava da me ubije,
da zadavi svojim zlom i ljubomorom,
da me natera da placem.

Placem.
Opet.
Opet suze pune besa
prelaze preko lica punog bora
sedamnaestogodisnje devojcice,
kojoj nista nece vratiti mladost
i nece vratiti srecu
u njeno bolesno srce.

Al' ona se bori!
I jos jedan put pobedjuje ljudsko bice,izdize se iznad njega,
pobedjuje sebe, pobedjuje svo zlo koje okruzuje
I sa osmehom izlazi iz mracne jame
gde samo beda i smrad ostaje...


*Bol, laz, dar*

Savrsenom tisinom pokrivam SEBE i svoje JA
savrsenom lazi otkrivam DVOLICNOST,
govoreci kako to nisam ja,
skrivajuci svoje lice
ispod maske
iscrtane finim linijama
koje se pretvaraju u osmeh
(il barem tako ga nazovimo)

"To je samo dar" govorim svetu,
ne skidajuci masku,
masku ispod koje se lice bolesne devojke skriva
vec zdravih, suprostavljenih sedamnaest godina,
a od toga pola su istina,
a pola laz.

To je dar
koliko je i bol,
Bol koji se nalazi u svakom coveku,
u svakom telu,
ali u mom malo vishe
il' sam ja vise svesnija
onoga sto me izjeda iznutra,
ono shto pocinje da izjeda moju masku
od najtvrdjeg i najfinijeg materijala,
nastalog zahvaljujuci mojim lazima i mom (ne)zdravom razumu.
...ne znam...
Al' nastavljam do kraja,
Do kraja pocetka,
Do onog trenutka kad covek dotakne moje srce
i unisti masku...
Do onog trenutka
kad moje lice prvi put oseti miris Sunca
i svega ono ga sto do tad nije moglo...


*Izgubljena*

Ja sam carapa,
prljava i smrdljiva,
izgubljena tamo negde
izmedju kreveta i zida,
nedodjije i kraja..
Zaboravljena, sama...
Sama u ostacima prethodnih zaboravljenih carapa,
Cekaju me u zaboravu...
Cekaju da im se pridruzim,
da zajedno umremo u smradu zaborava,
"ljudske brige" i sebicnosti,
da zajedno provedemo vecnost u smrti.

Ja sam carapa,
pocepana, iskoriscena,
bacena, izgubljena,
zaboravljena, siva,
premala, prevelika,
sama, dosadna!

Ja sam carapa,
carapa koja ceka ruku smrti
da je odnese
tamo gde je zivot odavno izgubljen


*Vreme smrti*

Ulicna svetla se gase...

Budim se
al' ne otvaram oci...
Osecam zvuk pesme
Pesme uz koju sam zaspala
i ciji su tonosvi satkani od ciste lepote mira...
Rukom daha
polako, neprimetno vadim zivot iz sebe
Dok sam psihicki
tamo negde
tamo gde ti i ja,
dva neprijatelja,
stojimo zagrljeni
na oblaku zivota,
onako odlucno, ljubavno...i
Tihim glasom
ti otkrivam reci
zbog kojih zivim...
Al' sve to nije bitno!
Jer sad... u ovom trenutku
moj sat zivota otkucava ponoc...
i u ovoj sobi,
u kojoj se nalazi
1000 ZASTO
i nijedno ZATO,
moje telo odlucuje
da se oprosti...
Dok kroz njega
plesu osecanja
u ritmu rekvijema...

Ulicna svetla se gase... gasim se i ja...