Drustvo Zivih Pesnika

Savrsenom tisinom pokrivam SEBE i svoje JA
savrsenom lazi otkrivam DVOLICNOST,
govoreci kako to nisam ja,
skrivajuci svoje lice
ispod maske
iscrtane finim linijama
koje se pretvaraju u osmeh
(il barem tako ga nazovimo)

"To je samo dar" govorim svetu,
ne skidajuci masku,
masku ispod koje se lice bolesne devojke skriva
vec zdravih, suprostavljenih sedamnaest godina,
a od toga pola su istina,
a pola laz.

To je dar
koliko je i bol,
Bol koji se nalazi u svakom coveku,
u svakom telu,
ali u mom malo vishe
il' sam ja vise svesnija
onoga sto me izjeda iznutra,
ono shto pocinje da izjeda moju masku
od najtvrdjeg i najfinijeg materijala,
nastalog zahvaljujuci mojim lazima i mom (ne)zdravom razumu.
...ne znam...
Al' nastavljam do kraja,
Do kraja pocetka,
Do onog trenutka kad covek dotakne moje srce
i unisti masku...
Do onog trenutka
kad moje lice prvi put oseti miris Sunca
i svega ono ga sto do tad nije moglo...