PHOENIX
PHOENIX NATUS
Davno se rodih
U osvit čovečanstva hodih
Sunce bejaše mlado
A Mesec tek dete
Svet beše nevin
Nekršten
Ni ime ne imaše
Bio je bezimen...
...
Davno se rodih
U osvit čovečanstva hodih
Sunce bejaše mlado
Ali sada je staro
Oronulo, izborano
„Gasim se, tonem u beznađe
duboku crnu rupu stomaka
proždrvljivog ljubimca
sina tame
sina moga brata...“
MORS
Dišem
Iako mi pluća razara plamen
Gledam
A oči mi se tope i slivaju niz obraze
Gledam ovaj pepeo u koji se pretvaram
Ovaj rog izobilja koji postaje šupalj
Poslednje zrno u peščaniku Vsuda
Iz prašine nastao
U prašini nestajem
Vetar će preneti šta imam da kažem...
...
I bi tišina
I bi greh
I mrak zaražen strahom
Ružičasto nebo je svedok rođenja
Vatra koja će potpaliti krv
Krv iz božje materice
Rodiću se prvog mraka
Kad nastupi suton
Izroniću i obasjati
Svet pun greha
Ovo ostrvo svih tajni čovečanstva
Raj za pesnike
PVRGATORIVM
Stojim na granici
Na ivici
Da li da krenem napred
Ili pak da se okrenem i odem
Ili da stojim ovde dok me
Smrt ne savlada
Ovde gde duvaju vetrovi snova
Na ovom čistilištu...
U kom pravcu je raj
A u kom pakao
Litica se odronjava
Padam i boli me!
Polomio sam dušu!
Dobro došli u Pakao!
Osećajte sa kao kod kuće!
Stavite dušu na poslužavnik
I na vagu
Da se pokaže vaše
Lice pravo
Jer ono je samo maska
Za lažljivost i greh
ANIMA MEA, SPIRITVS INDIGNVS
Sakriven iza vela svojih misli
Vetar miluje vazduh
Reči lete, a ja slep
Vrište mi svoja jalova značenja
Sve tajne ovoga sveta
Tajnu postanka i tajnu nestanka
Tajnu ostrva
Tajnu pesnika
Tajnu bezimenog
Ja i iza ogledala Id
Lice koje mi se tiho smeši
I otljučava kovčeg
Pandora koja želi da proviri
Kroz ključaonicu Sobe Straha
Vekovi škripe
Vekovi šapuću
Vekovi su skamenili moji odeću
Samo sam kip
Kip Slobode koji kisne napolju
I gleda ka moru
Očekuje brod i smeje se
Poput Narcisa
Taj Narcis i njegovo ogledalo
Prokleto ogledalo
Sam ćeš sebe teško spoznati
O, Narcise
Ogrnuo si se plaštom greha
Zaključao dušu
Duhovnu lepotu
Ne trči, Narcise
Nemaš gde da bežiš
Od sebe ne možeš
Ogledalo ti je puklo...
Rasekao sam se
Na krhotini lepote saznanja...
DE VITA INTELLEGERE, MEMORIAE MEAE
Pišem svoje memoare
Sopstvenom krvlju
Sediš i pitaš li se
Ko si
Pogledaj unutar slike
Oživi je
Sobom…
Vidiš li kako se kreću ?
To si ti
To si bio ti
A više nisi
Sad si samo
Slika i prašina
Oduvaće te
Vetrovi zaborava
Vreme ne leči ranu
Samo je prekrije
Da je smrtnici ne vide
Jer je unutra
Duboko
Još krvava
…
I dalje plačem za vukovima
Tražim nešto ukradeno
…
Nema više krvi
Za pisanje
Da li je ovo kraj ?
Moj zivot čita
Drugi neko
Deva noci
Crna boginja
Koja svetli
Svojom tamom
Mrsi mi misli
Izvlaci mi tajne
Da li je ovo kraj ?
Da li se oprastamo ?
Da li je ovo zora
Peva li boginja
Crnim glasom
Svoju rujnu pesmu ?
Svoju svetlu poemu,
A moju rukovet..
Poput muzike
Koja zmiju
Tera na igru
Ah, boginjo…
Zasto se poigravaš ?
Zasto sadiš
Ono sto požnjeti nećeš?
Seme sumnje
Seme promene.
Olujni oblaci,
Oko mene
I Sunce je njih
Napustilo
Ah, boginjo!
Zašto polažes nadu?
Zasto sažaljevaš
Ovo pogano stvorenje?
Cepam se na dvoje
Čik me sastavi
Vreme i zora ce pokazati
Ko sam ja...?
CVM SERPENS ARRIVAT
ET LVPI SE PVGNANT
LACRIMABO...