28.11.2008.; 01:34:27
Otvorite sebi vrata svoja.
Uvedite sebe za trpezu svoga jastva.
Poslužite sebe hlebom i solju.
Ali, budite obazrivi!
Dešava se da se domaćin ogluši o pravila gostoprimstva.
Na stolu tanjir sa par mrvica bajatog hleba.
Ptica nema.
A meni je muka.
Na stolu časa sa par kapi ustajale vode.
Ptica nema.
A meni je muka.
Otvoren prozor.
Pogled zagledan kroz. U brda. Ne. U nigdinu.
Ptice!
I pucanj potom.
Ptica nema.
A meni je muka.
I opet sanjam. Na javi.
Javi koja i sama tone u san.
Lebdim.
Negde na pola puta.
I vidim sebe kako se savijam.
Spiralno.
Ponovo sam samo embrion.
Nidokle stigla.
A možda uskoro završavam svoj hod.
Budim se. Vidim samo konture. Peku me oči. Oči se peku.
Pečem oči.
Pečene oči, IZVOLITE! NOVO!
KUĆA ČASTI!
Konobarišem, a na poslužavniku slepo nosim novi specijalitet.
Smejem se. Slabost.
Besvesno jurim ka krevetu.
Ka barci. Za plovidbu u hladnom znoju i strahu.
Nema makaza da preseku pupčanu vrpcu.
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4
*** I ***
Sanjam.
Sanjam da sam u snu.
Nema više soli.
Za suze.
Iglom bodem lutku.
Opet.
Lutku sa mojim likom.
Ali soli nema.
Za suze.
Igra se stalno ponavlja.
Tvister.
Glava mi je na stopalu.
A nema više koraka.
Za tvister.
Smehu se vrti u glavi.
Ili se to ja vrtoglavo smejem.
Ali soli nema.
Odnelo je strujanje vazduha dok sam okretala novi list.